Током школске 2024/2025. године школска библиотека ће радити у следећим терминима:
Понедељак: 8:00-14:00
Уторак(сваки други): 8:00-14:00
Среда: 8:00-14:00
Ученици могу да користе услуге библиотеке током целог дана у предвиђеним терминима.
ДОБРОДОШЛИ!!!
Библиотекар школе: Споменка Субић Илић
Вести из наше библиотеке
6.новембар 2024. године- Живот и дело Вука Караџића
У школској библиотеци ученици 4. разреда одгледали су презентацију о животу и раду Вука Стефановића Караџића, решавали су народне загонетке и тумачили народне пословице. На крају активности погледали су и одломак из игране серије "Вук Караџић".
8.септембар 2024. године- Обележен је Међународни дан писмености
Ученици 8. разреда су са библиотекаром школе разговарали о значају писмености, врстама писмености и неспоразумима до које неписменост може да доведе. Њима су биле понуђене речи које су требали да разврстају у две колоне. У једну колону су постављали правилно исписане речи , а у ругу погрешно.
Дан поезије- у сусрет пролећу
Ученици су читали песмице по избору, а затим су писали стихове на тему другарства.
Међународни дан матерњег језика
Ученицима је указано колико је значајно неговати и чувати свој језик.
Радионица: Вуковим стазама
У школској библиотеци ученици млађих разреда су сазнали нешто више о животу и делу Вука Караџића. Школски библиотекар је прриказала презентацију о животу и делу Вука Караџића. Ученици су уз помоћ учитељица Јаворке и Мире решавали загонетке и допуњавали пословице. На крају активности ученици другог разреда су црртали Вука, а ученици четвтог разреда су писали пословице.
Књиге на дар
-Библиотека је богатија за две нове књиге "Библија за децу" и "Свети Прохор Пчињски"-илустровани стрип за децу.
Дечија недеља
- Почетак октобра, као и сваке године посвећен је деци, јер се тада обележава Дечија недеља. Библиотекар учествује у свим активностима које су предвиђене планом школе у циљу обележавања Дечије недеље.
Значајни датуми у септембру
- У школској библиотеци се обележавају значајни датуми и дани. У септембру је обележен Међународни дан писмености и Дан европских језика.
Прваци у школској библиотеци
-Ученици првог разреда упознати су са радом школске библиотеке и библиотекара, научили су о понашању у библиотеци и односу према позајмљеним књигама, о расположивом фонду књига за њихов узраст.
Нове књиге...
- У току децембра библиотека је обогаћена са новим књигама ИК "Лагуна" и "Пчелица". Средства у износу од 22 500, 00 динара, за набавку књига, обезбедило је Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Међународни дан језика
- 22.фебруара 2022. године обележен је Међународни дан матерњег језика. Ученици 5. разреда су у просторијама библиотеке решавали задатке везане за српске народне умотворине и на тај начин указали на значај нашег матрњег језика.
ПИСЦИ РОЂЕНИ У МАРТУ
Владислав Петковић Дис
(10. март 1880. - 16. мај 1917.)
Велики српски песник и родољуб. Радио као учитељ и царински службеник. Био је извештач са фронта у Балканским ратовима. За време Првог светског рата, преживео је повлачење преко Албаније, одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску где пише своју последњу збирку песама Недовршене песме. При повратку у Грчку брод на коме је пловио пресреће и потапа немачка подморница код Крфа.
Најпознатије и уметнички највредније песме Владислава Петковића Диса су: „Тамница“, Можда спава и „Нирвана“.
Бранко Радичевић
( 28. март 1824. - 1. јул 1853.)
Био је српски романтичарски песник. Радичевић је уз Ђуру Даничића био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност. Написао је свега педесет четири лирске и седам епских песама, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Бранко Радичевић је поред Јована Јовановића Змаја и Лазу Костића био најзначајнији песник српског романтизма.
Збирке песама:
· Песме I (1847).
· Песме II (1851).
· Песме III (1862, постхумно).
Мирослав Антић
(14. марта 1932. — 24. јун 1986.)
У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и Змајевог „Невена“, „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.
Дела
За децу је написао:
· „Плави чуперак“ (1965)
· „Хороскоп“ (1983)
· „Прва љубав“ (1978)
· „Гарави сокак“ (1973)
· „Живели прекосутра“ (1974)
· „Плава звезда“